"Seobe", Miloš Crnjanski

Analiza romana

"Seobe I" je roman Miloša Crnjanskog nastao na osnovu "Memoara" Simeona Piščevića. Tema romana zasniva se na istoriji ugarskih Srba u 18. veku. Sastoji se od 10 poglavlja. 

Vreme radnje: proleće 1744. do leta 1745. god. 

Radnja započinje u proleće 1744. god. kada Vuk Isakovič odlazi u vojsku kao predvodnik Slavonsko- podunavskog puka. On svoju ženu Dafinu i ćerke poverava svom bratu Aranđelu. Vuk je isplanirao da ode brzo, iznenada kočijama, kako bi se lakše rastao sa Dafinom. 

U drugom poglavlju opisan je put Slavonsko- podunavskog puka i dolazak u Pečuj. Logor su napravili pored Pečuja, međutim, u toku noći vojnici su krali i pljačkali lokalno stanovništvo. Od svih vojnika, najtežu kaznu je dobio vojnik Sekula koji je optužen za silovanje. Kazna je bila šibanje. Zatim je opisano unutrašnje stanje Vuka Isakoviča, stalni je razmišljao o deci, o želji da dobije čin potpukovnika, kao i o seobi u Rusiji. Na večeri kod Pečujskog biskupa, pokušali su da pokatoliče Vuka, ali je on to izbegao pijanstvom i pričom o "slatkom" pravoslavlju. 

Treće poglavlje posvećeno je događajima u kući Aranđela Isakoviča u Zemunu gde su se nalazili Dafina i njena deca. Opisan je unutrašnji nemir Aranđela koji je potajno voleo i priželjkivao Dafinu. Nakon što se Aranđel umalo nije udavio u Dunavu, donose ga u Dafininu sobu jedva preživelog.

U četvrtom poglavlju Dafina je prevarila svog muža sa deverom Aranđelom. Kada se ujutru probudila, počela je da plače i da se pravda kako je prevarila Vuka jer je već četvrti put ostavlja samu i odlazi u rat. Već istog popodneva Dafina je postala ravnodušna i nije žalila zbog preljube. Imala je priviđenje, halucinaciju svog muža i od straha je pala na pod i povredila porod u sebi. Narednih dana je imala krvarenje i zbog toga su je svi ostavili i zaboravili. Aranđel je stalno odlazio od kuće, samo kako ne bi morao da je gleda u takvom stanju. Dafina polako počinje da gubi pređašnju lepotu. 

Peto poglavlje posvećeno je Vuku Isakoviču i njegovom puku. Vojnici polako zaboravljaju na svoje porodice, osećaju se razočarano jer ne vide smisao ratovanja na strani Austrougarske monarhije. 

Šesto poglavlje u prvom delu opisuje uspomene iz Vukove mladosti kada je pre 30 godina radio u službi Aleksandra Virtemberškog u Beogradu i potajno bio zaljubljen u njegovu ženu. Zatim je opisan austrijski general Johan Leopold Berenklau, njegova surovost u ratovanju i odnos austrijske vojske prema srpskim vojnicima. 

Sedma glava- prikazane su sve teškoće sa kojima su se suočili vojnici u ratu protiv Francuske. Iako je prvobitno sklopljeno primirje, nastavljene su borbe koje mnogi iz Slavonsko- podunavskog puka nisu preživeli. Vuk Isakovič dobija vest od jednog trgovca da su mu deca i brat zdravi, a da mu je žena preminula. 

Osmo poglavlje - opisani su poslednji dani života gospođe Dafine. Dafina se sećala Vuka, ali i razmišljala o Aranđelu. Poželela je da je venčaju za Aranđela, zbog čega on ide kod patrijarha u Karlovcima. Pošto nije uspeo da razgovara sa patrijarhom, odlazi u manastir kod episkopa Nenadovića. Vraćajući se kući, Aranđel je cele noći razmišljao o snahi, sebi i bratu Vuku. Aranđel je kod kuće svoju snahu Dafinu zatekao na samrti. U njenom pogledu on je video plavi krug i u njemu zvezdu. Dafinu su sahranili na brdu, pored groba Lazara Isakoviča, Vukovog i Aranđelovog oca. 

Deveto poglavlje- Pročule su se glasine o sudbini onih koji su otišli u rat. Opisan je Ananije, Aranđelov sluga i Stana, žena Arkadija koji je sa Vukom pošao u rat. Nakon Dafinine smrt, u selu su se dešavale različite nesreće- žene su se razboljevale, stoka je umirala. Neli su tvrdili da su videli Dafinu koja se javljala kao duh. Zbog toga je Arkadije odkučio da zabije glogov kolac u Dafinin grob. Međutim, toliko se uplašio da je pobegao, a ujutru su ga našli zakačenog za ogradu jedva živog. 

Arkadije za koga su svi mislili da je poginuo u ratu, vratio se kući. 

Deseto poglavlje- Slavonsko-podunavski puk bio je zaboravljen i ostavljen od onih za koje je ratovao. Dobili su naređenje da se vrate kući. Vraćali su se istim putem kojim su i došli. Vuk Isakovič je bio uznemiren i gotovo ravnodušan prema Dafininoj smrti. Vratio se u leto 1745. god. i počelo je da razmišlja o seobi u Rusiji. 

Prva i poslednja glava ovog romana nose isti naslov "Beskrajan plavi krug i u njemu zvezda", što ima određenu simboliku. Plavi krug može predstavljati kretanje Slavonsko- podunavskog puka koji je otišao i vratio se iz rata istim putem. Njihovim ratovanjem nije se ništa promenilo, što pokazuje da su se vojnici uzaludno borili za tuđe interese. Zvezda je cilj kojem je Vuk Isakovič, pa i svi ostali, težili, a to je seoba u Rusiji.