Analiza pesme "Plava grobnica" sastoji se od 14 katrena, a dominantni stih je dvanaesterac. Objavljena je u Solunu 1917. godine u zbirci "Pesme bola i ponosa". Pesma „Plava grobnica“ govori o srpskim vojnicima koje su nakon smrti bacali u Jonsko more, pored ostrva Krfa, tako stvorivši masovnu grobnicu u morskim dubinama. Ta grobnica opevana je kao večno počivalište hrabrih, pa ton pesme varira od uzvišenog, kakvog možemo da vidimo u odama, pa sve do tmurnog tona, koji jasno dočarava mračnu atmosferu. Ova grobnica spoj je grozne smrti i večne slave, pa je i sama pesma takva. P esma započinje uskličnim stihom, kojim energično upozorava čitaoca da će ono što sledi biti teška i emotivna pesma. Već taj prvi stih nagovešta čast i jezu smrti, a nas upozorava da pred onima koji su pod njom poklekli moramo da budemo ponizni. Stih glasi „Gazite tihim hodom!“ . Iz ovog stiha izvire zahtev za poštovanjem i slavljenjem onih o kojima će pesma kasnije da govori. Tu misao potvrđu...
Dok je još meka i mlada duša, može se oblikovati kao meki vosak. Pre toga mora dobro da se razmisli jer jednom oblikovana ostaje takva celog života, a kakva je duša takav je i čovek. Postaje jak štit kroz koji ni armije i armije vojnika ne mogu proći. Ako je čovek naučen da bude dobar i pošten, to će ga pratiti celog života. Navučen li je na zlo odmah u detinjstvu, teško će to iskoreniti tokom života. Mlad čovek je često nesiguran, bez iskustva i kako bi se izveo na pravi put potrebna mu je podrška i iskustvo neke starije i zrelije osobe. Ponekad je i tvrdoglav, pa tek kada udari glavom o zid, shvata da mu je potrebna pomoć. Mlada duša često ne gleda stvari iz svakog ugla, već na osnovu izgleda zaključuje i donosi odluke koje nekada nisu najspravnije. Zbog toga svaki čovek treba da nauči čitav svoj život, treba da upozna svet, svaku vrlinu, pa i manu koja postoji na u ovom univerzumu. Sve dok je čovek mlad treba da se nađe neko učeniji i iskusniji ko će ga upuć...